DIMITROVGRADSKA PAROHIJA (MANASTIR SV. KIRIKO I JULITA, SMILOVCI, DIMITROVGRAD)

web:

Paroh: Jerej Siniša Buvač

Kontakt: +381 10 360390

e-mail:   buvac.watashiwa.sinisa@gmail.com

Podružni hramovi:

O parohiji:

Postoje naznake da je prvi manastir sagrađen u H ili XI veku. Monasi su živeli i u XVIII veku. Znepoljski monah Vasilije prepokriva hram Kamenim pločama. Krajem XVIII veka obitelj je pljačkana od Turaka. Novi hram je sagrađen 1839. godine u vreme nišavskog arhiepiskopa Nektarija i jeromonaha Nikanora i njegovog duhovnika Elefterija Zografskog. Tada je manastirski kompleks preuređen i obnovljen. O ovome svedoči godina 1839. urezana u kamen na zidu pored ulaza u hram. Glavni majstor je bio Nikola (Kolja) iz dela Boljev dol. Ikone su delo Jovana Nikolova, ali i drugih ikonopisaca. Posle prvog svetskog rata (i revolucije u Rusiji) u manastir dolazi oko četrdeset monahinja iz Besarabije, kao i mnogi obrazovani Rusi, koji žive u manastiru od 1924. do 1928. godine. Jeromonah Spiridon iz bugarske Crkve koji popisuje manastirsko imanje 1941. godine zatiče u posedu: 23,2 hektara, 21,5 hetara livada, oko 120 hektara pašnjaka, dve manje vodenice, ambar u selu Smilovci... Posle 1945. godine većena imanja je oduzeta kako od države tako i krađom od pojedinih bezbožnika. U tom periodu u manastiru se podvizavaju jeromonah Mihajlo (1954- 1980), jeromonah Vasilije, jeromonah Stefan, jeromonah Sava. Nakon njih u manastir dolazi monahinja Haritina. Zatiče pustoš ali vrednim radom postpeno obnavlja konak , pa hram i na kraju vladikin konak a gradi i štalu gde čuva dve krave i dvadeset ovaca sa svojim bratom Ilijom i monahinjom Marijom u perodu od 2003. do 2014. godine, a od 2006. do 2012. godine, u manastir dolazi arhimandrit Nikolaj koji uspeva da od Republike Srbije, kroz razne projekte (restauraciju ikonostasa, izgradnju ekonomskog dela, rekonstrukciju konaka , izgradnju asfaltnog puta u dužini od jednog kilometra od manastira prema selu, priključenje električne energije od visokonaponskog voda) dobije prilog. Svi radovi su obavljani po blagoslovu episkopa niškog Jovana i patrijarha srpskog Irineja, a uz stalni nadzor i projekata zavoda za zaštitu spomenika u Nišu. Sve ovo je veoma ukrasilo ovo sveto mesto. Danas je potrebno još obnoviti izvor koji se nalazi u dolini ispod manastira i dovesti vodu u konak i ekonomski deo. Manastirski konak ima dva sprata- trpezariju, kuhinju i sedam kelija. 

Fotografija: https://www.eparhijaniska.rs/parohije/а-н-димитровградско/6385-dimitrovgradska

Tekst: https://www.eparhijaniska.rs/parohije/а-н-димитровградско/6385-dimitrovgradska